Raseljeni Romi i Egipćani koji žive u Crnoj Gori (a ima ih na stotine), zavise od „dobre volje carinika“ kada žele da obiđu svoj rodni kraj, rodbinu, imanje na Kosovu.
Nakon ratnih dešavanja na Kosovu 1999. godine, više hiljada Roma i Egipćana je utočište pronašlo u Crnoj Gori. Međutim, problemi sa kojima se raseljeni (sada stranci sa stalnim ili privremenim boravkom) suočavaju u Crnoj Gori su višestruki. A jedan od najtežih je nemanje validnih putnih isprava zbog kojih im je uskraćena sloboda kretanja.
Niko ne može biti proizvoljno lišen prava da uđe u svoju zemlju, navodi se u Paktu o građanskim i političkim pravima, koji je SFR Jugoslavija ratifikovala još 1971. Međutim, iako je pravo na slobodu kretanja zagarantovano svim međunarodnim i domaćim dokumentima, ovo pravo, od avgusta 2019. godine, više ne mogu da ostvare korisnici putnih isprava izdatih od strane Koordinacione uprave za Kosovo i Metohiju.
Naime, osobama kojima su putne isprave izdate od strane Koordinacione uprave MUP-a Srbije, ulazak na teritoriju Kosova moguć je jedino preko Srbije i to pod uslovom da su granični policajci i carinici toga dana „dobre volje“, u šta su se lično uvjerili i članovi porodice autora ovog teksta.
Pasoš Republike Srbije, (Foto: Shutterstock)
Mojim roditeljima je prošle godine onemogućeno da prisustvuju sahrani našeg rođaka. Tada im je rečeno da dokumenta koja posjeduju „nisu validna“ i da drugi put mogu da im konfiksuju pasoše.
I ja sam, u novembru, bio pozvan da na Samitu Roma, kojeg svake godine u Prištini organizuje NVO Civil Right Defenders, govorim o položaju romske i egipćanske zajednice u Crnoj Gori. Međutim, kada sam rekao da posjedujem isprave izdate od strane Koordinacione uprave, organizatori skupa su kazali da ne mogu prisustvovati Samitu.
Razlog zbog koga je velikom broju raseljenih sa Kosova koji su utočište našli u Crnoj Gori uskraćeno pravo na slobodu kretanja leži u Briselskom sporazumu iz 2011. godine. Po tom Sporazumu, prema onome što je prošle godine rečeno novinarki Radija Slobodna Evropa Žarki Radoja, omogućava onima koji žive u Srbiji da sa ličnom kartom pređu granicu sa Kosovom. Međutim, bivši stanovnici Kosova koji nemaju boravište u Srbiji nemaju to pravo.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Ekrem Mustafa je 7. avgusta 2019. godine, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, kazao da Briselski sporazum o slobodnom kretanju prilikom putovanja između Kosova i Srbije predviđa jedino upotrebu lične karte, ali navodi da je ranije bilo i slučajeva kada su građani Srbije propuštani i sa pasošem.
“Na osnovu Briselskog sporazuma, pasoš nije priznat kao putni dokument između Kosova i Srbije. Ni onaj iz Koordinacione uprave MUP-a (koji se izdaje građanima na Kosovu), ni onaj države Srbije (koji se izdaje za državljane Srbije sa adresom u Srbiji)”, dodao je on.
Vođen tom izjavom obratio sam se ambasadi Kosova u Podgorici ne bih li došao do informacije kako na legalan način mogu da prođem crnogorsko-kosovsku granicu. Iz ambasade mi je rečeno da su od 2008. godine jedina priznata dokumenta za lica koja su rođena na Kosovu ona dokumenta koja je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Kosovo.
Obratio sam se i Koordinacionoj upravi MUP-a Srbije u cilju da dođem do odgovora ali do danas nijesam dobio odgovor. I dalje čekam.