DANIJEL OSMANOVIĆ, SOCIOLOG IZ NIŠA

Sociolog iz Niša, Danijel Osmanović, završio je Filozofski fakultet, a usavršavao se na Univerzitetima u Duizburgu i Varšavi.  Autor je nekoliko stručnih analiza kao i naučnog rada “Diskriminacija, Predrasude i Stereotipi”. Njegov tekst “Romi žrtve žizofrene ideologije” izazvao je veliko interesovanje na društvenim mrežima o čemu svjedoči i 10.000 pregleda. U fokusu njegovog interesovanje su teme diskriminacije manjinskih grupa, ali se bavi i drugim oblastima poput političke participacije mladih.  Sa ovim mladim i perspektivnim sociologom razgovarali smo o nauci kojom se bavi, položaju romske manjine u Srbiji, diskriminaciji, socijalnoj distanci ali i o identitetu politici i medijima.

RomaNet: Za početak kažite nam zašto baš sociologija? Koji je bio Vaš motiv da se počnete bavite ovom naukom?

Osmanović: Sociologija je kompleksna nauka o društvu, koja pruža široka znanja. Sociologija proučava društvo, društvene odnose, pojave, društvene grupe (globalne i parcijalne), društveni karakter. Sama reč društvo ima mnogo značenja, a u sociologiji se pod društvom podrazumeva celokupno čovečanstvo: dominantan sistem vrednosti, sistem normi, sistem socijalnih akcija, društvena uloga, društvena podela rada. Sociologija nam omogućava da dođemo do odgovora zašto se neka društvena pojava dešava. Kao takva, sociologija omogućava veći izbor zanimanja kao sto su: instituti za društvena istraživanja, međunarodne organizacije, državne ustanove, fakulteti, srednje škole i sl. U sferi rada poslove koje sociolog može da obavlja jesu: marketing, organizacija rada, rukovođenje zaposlenima. Ne treba zaboraviti ni sociološka istraživanja, tehnike za prikupljanje, obradu i analizu podataka. Upravo su ovo samo neke od prednosti sociologije kao nauke, te je ovo ujedno i odgovor na pitanje zašto baš sociologija.

Da bi suzbili  diskriminacuiju moramo da mijenjamo sebe

RomaNet: Interesuje na kakvo je stanje po pitanju diskriminacije manjina, prvenstveno romske, u Srbiji ? ima li je ? Na koji način se manifestuje? Da li slučajevi diskriminacije dospiju do sudova i kakav je epilog tih procesa ?

Osmanović: Zakonom u Srbiji je zabranjena diskriminacija i prisilna asimilacija. Bez obzira na to svedoci smo da je diskriminacija prisutna i da se svakodnevno dešava na radnim mestima, na ulici, u javnim institucijama, putem medija, na društvenim mrežama, tu su i razni grafiti koji pozivaju na linčovanje i ubistvo. Brojni ljudi su izloženi lošijem položaju zbog boje kože, pola, seksualne orijentacije, starosti, jezika, vere, zdravstvenog stanja, invaliditeta, obrazovanja, finansijskog stanja i drugih ličnih osobina. Uskraćeni su za ravnopravno priznanje, uživanje i ostvarivanje prava ili jednako pravno obavljanje dužnosti na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom i drugim područjima društvenog života. Definitivno postoji problem i prepoznavanja diskriminacije, retko je da neki slučaj završi pred organima reda i sudovima.

Slučajevi diskriminacije rijetko završavaju pred sudovima (Foto: Privatna arhiva)

RomaNet: Obajavili ste rad o socijalnoj distanci prema manjinama. Prema kome građani Srbije imaju najveću distancu ? Kako smanjiti  distancu i na koji način približiti udaljene strane ?

Osmanović: Tako je, sproveo sam istraživanje u saradnji sa doktorom pedagoških nauka Danijelom Milošević o marginalizovanim grupama. Cij ovog rada je bio osmišljen kao istraživanje kako bismo ispitali socijalnu distancu prema marginalizovanim grupama. Želeli smo da saznamo sa kojim poteškoćama, po mišljenju ispitanika, se susreću osobe sa invaliditetom, ispitati u kojoj meri su ispitanici spremni da prihvate i stupe u odnosima sa osobama romske populacije, ispitati kakav je stav i same romske populacije prema svojoj grupi.  Ispitanici kao marginalizovane grupe najviše ocenjuju nacionalne manjine i siromašne. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je većina ispitanika tolerantna. Pojedinci koji imaju nizak nivo samopoštovanja skloniji su omalovažanju druge grupe. Podaci nam govore da tamo gde su gajene pozitivne karakteristike o drugima to doprinosi većoj toleranciji razlika. Osobe koje dolaze iz mešovitih brakova takođe pokazuju viši nivo tolerancije i prihvatanje različitosti. Rezultati pokazuju veću socijalnu distancu prema Romima, kada je reč o situacijima koje zahtevaju prisnije odnose (stupanje u bračne odnose, veza). Pored edukacija, da bi se ovo stanje popravilo, moramo da polazimo od sebe, da menjamo svoja mišljenja i stavove i da lično, ako možemo, sprečimo diskriminaciju u stvarnim životnim situacijama.

RomaNet: Pisali ste o seksizmu u Srbiji. Kakvo je Vaše zapažanje da li zaista postoji problem sa tom pojavom u društvu ? Koliko je situacija ozbiljna i kako se boriti protiv seksizma ?

Osmanović: Seksizam je verovanje da je jedan od polova manje sposoban i manje vredan u odnosu na onaj drugi. Mizoginija je mržnja ili odbojnost prema ženama ili devojčicama, koja se manifestuje na različite načine, i to kao nasilje, diskriminacija i odbojnost prema ženskom polu. Žene u javnosti su često izložene seksističkim izjavama, gde se kometariše njihov izgled i atributi, a ne ono o čemu one govore. To za posledicu može imati sprečavanje žena da izraze svoje mišljenje. U poslednje vreme sve je više prisutno nasilje u porodici gde su žene zrtve nasilja, takvi slučajevi neretko završavaju i teškim povredama. S druge strane, mizandrija je patološka mržnja prema muškarcima i/ili dečacima kao polu. Neretko se dešava i da muškarci trpe nasilje od žena. Seksizam i seksističko ponašanje dovode do fizičkih i psihičkih posledica, a često mogu dovesti i do samoubistava žrtava. Znajući za sve ovo, jasno je kolike probleme seksizam donosi. Mere za ublazavanje seksizma su podizanje svesti i jače mere kako bi se eliminisalo seksističko ponašanje i govor mržnje.

RomaNet: Kako funkcioniše princip pozitivne diskriminacije ili afirmativne akcije za manjine u Srbiji ? u Crnoj Gori ova je oblast prilično nedefinisana, pa tako imamo nesklad između proklamovanog cilja da etnička struktura javnih institucija bude preslikana etnička struktura društva. Nema srazmjerne zastupljenosti manjina.  Šta je glavni problem da bi se to postiglo ?

Osmanović: Zakonom svi imamo jednaka ista prava, ali nemamo svi iste mogućnosti da ta prava i ostvarimo. Razlog su diskriminacija, predrasude i stereotipi. Zbog toga se često može čuti termin “pozitivna diskriminacija”.  Država preduzima posebne mere zaštite da bi određene grupe imale ravnopravniji položaj, i to se u radnom pravu najviše odnosi na davanju prednosti pri zapošljavanju. Najugroženije grupe su: žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici određenih nacionalnih i etničkih manjina, maloletna lica. Suštinski, davanje prednosti ovim grupama se radi zbog postizanja pravednosti i jednakosti. Međutim, afirmativne mere u sferi zapošljavanja se praktiruju veoma malo, ili čak nimalo. Dok se u javnosti plasira sasvim drugačija informacija što dovodi do iskrivljene slike stvarnosti.

O genocide nad Romima se malo govori

RomaNet: Pisali ste o holokaustu i stradanju Roma u drugom svjetskom ratu. Da li su te teme dovoljno zastupljene u javnosti i da li im se posvećuje dovoljno pažnje ? jesmo li što naučili iz tog tragičnog iskustva s obzirom da su “desne” snage sve jače svuda u regionu ?

Osmanović: Nažalost, kada je konkretno u pitanju genocid nad Romima postoji veoma malo interesovanje. Ne postoji dovoljna zastupljenost ove teme u istoriografiji, sociologiji i ostalim srodnim naukama, da ne pričamo tek o široj javnosti. Kao da se svojevrsni otklon koji je dobar deo ljudi gajio prema romskoj populaciji prelio i na ovo pitanje, pa je stradanje Roma stavljeno u potpuni zapećak. Da to nikako ne sme da bude slučaj govore nam stravični brojevi ubijenih Roma u holokaustu koji se mere stotinama hiljada. Zbog toga je što više potrebno govoriti o tome da se takvi zločini nikada više ne bi ponovili. Ipak, nekih pomaka ima. Iz svog ličnog iskustva moram istaći da je moj rad o toj temi pročitalo vise od 10,500 ljudi za svega par nedelja.

Osmanovićev rad o stradanju Roma u II svjetskom ratu izazvao je veliku pažnju ( Foto: Privatna arhiva)

RomaNet: Zašto različitosti ne mogu da se pomire već stalno predstavljaju motiv za sukobe? Da li ljudi zanemaruju suštinski identitet ljudskih bića na račun nacionalnih i vjerskih identiteta? Kako pomiriti različitosti?

Osmanović: Mislim da ste samim pitanjem dali najbolji odgovor. Kod nas se, nažalost, uobičajio pogled na ljudska bića u kom se njihove lične osobine stavljaju u stranu, neretko i potpuno zanemaruju nauštrb nacionalnih i verskih identiteta. Mučno iskustvo prethodnih decenija, pogotovo ratova koji se odigrali u njima, ovo je još produbilo i dovelo do nerazumevanja ne samo generacija koje su učestvovale u ratnim sukobima, već i njihovih naslednika. Tako je prisutna, rekao bih, gotovo apsurdna mržnja jednih ljudima prema drugima, a da se oni samo ovlašno, neretko i potpuno ne poznaju. Rešenje je, usudio bih se da kažem, jednostavno. To je upoznavanje sa drugima. I to ne upoznavanje sa nekakvim kolektivnim osobinama, ako one uopšte postoje, već sa ličnim osobinama ljudi koje susrećete i sa kojima živite.

Romi su žrtve projektnih manipulacija

RomaNet: Neizbježno pitanje ovih dana je pandemija korona virusa. Šta nam je ona po Vašem mišljenju pandemija donijela ? Kako je promijenila naša društva ? Ima li u ovome svemu što nas je snašlo nečeg dobrog ? Kako je romska zajednica tretirana tokom pandemije ? Jesu li mjere podrške koje država sprovodi na pravi način usmjerene na potrebe romskog stanovništva?

Osmanović: Sa psihološkog aspekta donela je osećaj straha, neizvesnost, izolaciju. Sve to uzrokuje psihološke posledice, čiji će se efekti tek osećati.  Sa ekonomskog aspekta mnoga zanimanja, kako u inostranstvu tako i u Srbiji, dovedena su do tačke opstanka, negativni efekti se već osećaju i tek će manifestovati i u Srbiji. Što se tiče romske populacije, bio sam angažovan kao istraživač za vreme pandemije. Postoji jedan paradoks da imate ogroman broj  raznih udruženja i organizacija, kako god već sebe nazivaju, a sa druge strane ne postoje reči kojima bih opisao stanje u kojima Romi žive. Definitivno se dolazi do zaključka da su Romi samo žrtve kratkoročnih projektnih manipulacija! Ja sam podelio sva znanja i informacije koja sam imao sa terena. Nažalost, niko od tih organizacija nije želeo da se bavi tim pitanjima.

Još dosta posla do slobodnog društva

RomaNet: Interesuje me kako gledate na političku situaciju u Srbiji ? Kako Vi kao sociolog definišete aktuelnu vlast u Srbiji ? Je li Srbija danas slobodno društvo jednakih mogućnosti za sve građane?

Moje iskustvo govori da se na tome još mnogo toga mora uraditi. Naravno, pomaka ima, pogotovo kada se situacija uporedi sa proteklim decenijama, ali su promene na ovom planu mnogima spore i često nedovoljne. Moja je nada da će se situacija u budućnosti popraviti, a sam u to ulažem sve svoje snage. Tokom 90-ih godina 20 veka stvorilo se stanje socijalne anomije, pa pojedinci i druge grupe teže da se vrate tradicionalnim korenima. Tradicionalističku orijentaciju ispoljavaju ljudi nižeg obrazovanja: domaćice, poljoprivrednici, ali i osobe nizeg socijalnog statusa i porekla uopšte. Nacionalizam je veoma blizak tradicionalizmu, pa tako dolazi do prelamanja ova shvatanja. Sve to rezultira preterivanjem gde tradicija postaje konzervativna ideologija prepuna osvetničkih poruka, koja muti razum i veliča smrt. Promeniti ovakvu svest je veoma težak zadatak i na njemu se još dugo mora raditi.

Teško do promjene tradicionalističke svijesti ( Foto: Privatna arhiva)

RomaNet: Šta mislite o sve većem uplivu crkve u društveno politička pitanja? Kod nas u Crnoj Gori to je očigledno. Što nam to donosi?

Osmanović: Što se tiče odnosa religije i državnih struktura, moje mišljenje je da se sekularizam pokazao kao najbolje rešenje za ovaj nimalo jednostavni odnos. Duhovno i svetovno su poprilično udaljene kategorije tako da njihovo mešanje donosi štetu i jednoj i drugoj strani. Najgore od svega, društvo zbog toga ispašta.

RomaNet: Savremeni svijet se ne može zamisliti bez medija, a posebno društvenih mreža. Šta Vi mislite kakva uticaj danas tradicionalni mediji i društvene mreže imaju na društvo ? Edukuju li ili manipulišu ljudima ? Da li su možda društvene mreže prostor slobode gdje je nemoguće napraviti cenzuru ?

Osmanović: I pored velikih vrlina društvenih mreža, pogotovo u ovim mesecima kada nam je onemogućena ili svedena na minimum lična komunikacija sa drugim ljudima, moram ipak primetiti opasnosti koje društvene mreže donose. To je pre svega opasnost zloupotrebe naših ličnih podataka, ali ne samo njih. Na onoj drugoj strain leži gotovo neograničena mogućnost manipalacije. Čini mi se da su društvene mreže postale mesto za najluđe teorije zavera, pogotovo u ovo teško pandemijsko vreme, ali i za šovinističke, seksističke i sve ostale vrste govora mržnja.

RomaNet: Za kraj mi kažite kakvi su Vaši planovi ? Nastavljate li da se bavite istraživanjima ? Imate li već nešto na čemu radite?

Osmanović: Voleo bih da sva znanja koja sam stekao kako u Srbiji i u inostranstvu primenim ovde u svom gradu kao diplomirani sociolog. Istraživanjima se bavim unazad nekoliko godina. Trenutno sam angažovan kao istraživač za jednu inostranu kompaniju, pored toga aktivan sam na projektu “Živa biblioteka” koji sprovodi Centar za interaktivnu pedagogiju.