ROMI I KLIMATSKA KRIZA: ZAUSTAVITI “EMISIJU” NEJEDNAKOSTI

5

Klimatske mere EU ne smeju da zanemare Rome i druge ranjive kategorije u društvo

Kada lideri globalnog severa razgovaraju o rešenjima za klimatske promene, bitno je da osiguraju da ni najsiromašnije zajednice u Evropi ne budu zanemarene.

Ukoliko ranjive kategorije stanovništva osete ekološke mere kao dodatni teret u svojim ionako teškim životima, populisti i desničari će iskoristiti njihove probleme i tako ugroziti i Pariski sporazum.

Mnogi Evropljani, naročito u nerazvijenim regionima poput Andaluzije u Španiji, istočne Slovačke, južne Italije i istočne Nemačke, osećaju ljutnju, ozlojeđenost, nepoverenje i strah zbog nejednakosti. Pokret žutih prsluka samo je jedno od mnogobrojnih ispoljavanja besa ovog dela populacije.

Da bismo bolje razumeli ranjive kategorije na globalnom severu, treba da pogledamo položaj Roma koji ne samo da trpe okolnosti izdvojeno od većinskog naroda, već žive i u uslovima koji više podsećaju na one u nerazvijenim državama.

UVEK PRVI NA UDARU: Deset odsto Roma živi bez pristupa struji, što je dvostruko više nego u severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Trideset odsto nema tekuću vodu u svojim domovima, što odgovara situaciji u centralnoj i južnoj Aziji. Četrdeset pet odsto nema sanitarne prostorije u domovima.

Istovremeno, 43 odsto zaposlenih Roma živi sa manje od 1,90 dolara dnevno dok se 63 odsto ne školuje ili ne radi, što je veći procenat nego u nekim od najsiromašnijih država sveta.

Budući da već žive na marginama društva, njihovi životi postaće još teži pošto su na prvoj liniji klimatskih promena jer im poplave, suše i toplotni talasi direktno ugrožavaju pristup pijaćoj vodi, hrani i snabdevanju električnom energijom.

U isto vreme, Romi moraju da se nose i sa nepravednim klimatskim politikama koje neproporcionalno utiču na njih.

U Severnoj Makedoniji Romi koji rade kao neformalni skupljači otpada i prodaju prikupljenu plastiku i karton doživeli su da im način zarađivanja za život bude kriminalizovan.

Porodicama koje su se godinama oslanjale na ovaj izvor prihoda on je oduzet preko noći. U nedostatku drugog posla, mnogi su bili prinuđeni da nastave sakupljanje uprkos zakonskim restrikcijama, niskim prihodima i zdravstvenom riziku.

Romi su predstavljali kolateralnu štetu i u ranijim tranzicijama – od komunizma do tržišne ekonomije u Istočnoj Evropi, od finansijske krize 2008. do oporavka – i disproporcionalno su se suočavali sa ozbiljnim obolevanjem i ekonomskim problemima u pandemiji.

Sva neispunjena obećanja, poput nacionalnih politika orijentisanih ka Romima i njihovo finansiranje, stvorili su rasprostranjeno nezadovoljstvo, očajanje i bes među Romima i ostavili ih bez ikakvog uticaja u političkom sistemu.

 

MANIPULACIJA STRAHOM: Političari iz evropske desnice i ekstremne desnice su već pokazali kako umeju da manipulišu besom većine i kao oružje upotrebe predrasude prema Romima.

To je već viđeno u Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj gde živi najveća i najsiromašnija romska populacija, ali i u Italiji, gde su predrasude protiv veoma male romske populacije od 0,25 odsto bile dovoljno velike da pomognu Silviju Berluskoniju i Mateu Salviniju da vode vlade.

Populisti i krajnja desnica deluju na sličan način u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i SAD. Oni se oslanjaju na strah javnosti ne samo od ranjive populacije, već i od EU, vakcina protiv kovida-19 i multilateralizma na kojem je baziran Pariski sporazum.

Ideje za rešenje ne nedostaju, ali nedostaje politička volja da se one dovoljno brzo učine realnim da pokrenu promene.

Zeleni dogovor EU možda je dobra osnova za takozvanu poštenu tranziciju, ali se njegov fokus treba proširiti od sektora s visokim emisijama ugljen-dioksida na sektor s visokom “emisijom” nejednakosti.

Na isti način, program EU za renoviranje kuća kako bi se povećala energetska efikasnost takođe treba da za cilj ima i domove Roma koji su ispod standarda i često nisu legalizovani.

Jer Pariski sporazum čini razliku na međunarodnom nivou, a njegovi predlagači ne treba da pretpostavljaju da ranjiva populacija na globalnom severu ima ikakvog uticaja i poštene mogućnosti na osnovu svog državljanstva.

Ljudi širom sveta koji doživljavaju nejednakost ne treba da budu primoravani da se takmiče jedni protiv drugih. Naprotiv, pretnja koju predstavlja klimatska kriza i uticaj političkih odluka na nju znači da imamo ne samo priliku, već i potrebu da udružimo njihove glasove.

Autor je direktor programa Romske inicijative u Fondacijama za otvoreno društvo, predsedavajući Upravnog odbora Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu i član Evropskog saveta za spoljne poslove

Prevod: T. Jorgovanović

 

IZVOR: NM

Comments are closed.