„Ne želim više da živim ovakav život, ako se uopšte životom može nazvati“, priča za RomaNet Gaši.
Sinavera Gaši je samohrana majka šestoro djece koja živi na Koniku. Uslovi za život teški, više su gladni i žedni nego siti. Niko od nadležnih institucija nije im pomogao. Ni ranije ni sada kada se pojavio korona virus.
Namirnice u Sinaverinom domu (Foto: Violeta Hajrizaj)
,,Više smo gladni i žedni nego siti. Ponekad zna neko od komšija da nam donese da jedemo“, kazala je ona dodajući: „Jedno veče da nam komšinica nije donjela nešto za jelo gladni bi zaspali. Jako su loši uslovi za život, prašina pada sa svih strana, bez vode smo, a kada pozajmljujemo na kratko od susjeda počinju da viču i dobacuju kako ne plaćamo ni to nekoliko kapi vode što imamo“, dodaje Gaši.
Sinavera Gaši (Foto: Violeta Hajrizaj)
Sinavera nije u mogućnosti da radi, dok njena djeca zarađuju skupljajući sekundarne sirovine. Taj posao zahtijeva da se vodi pojačana briga o higijeni, ali naša sagovornica i njena djeca sebi ne mogu da priušte taj „luksuz“.„Za to je potrebno da se vodi redovna higijena, da imamo sredstava za dezinfekciju i sve što je potrebno da bi se zaštitili“, kazala nam je ona. „Niko nam ne pomaže, od nadležnih institucija nam se niko nije obratio povodom ovog virusa pa da pitaju da li nam treba nešto jer smatram da smo mi kao manjina jako ekonomski ugroženi“, govori ona žaleći se kako su njena djeca pozajmljuju novac od strane familije, pa kada budu imali da vrate. Sinavera Gaši zato želi da ona i njena djeca što prije “naprave papire” i da ode odavde.
„Ne želim više da živim ovakav život, ako se uopšte životom može nazvati“, priča za RomaNet Gaši.
Znaju ali ne mogu
Hađžera Beriša živi sa suprugom na Koniku u blizini deponije.
Njen suprug radi na sakupljanju sekundarnih sirovina. Pored toga, vikendom prodaje i na buvljaku koji se nalazi na Stočnoj pijaci. Saznali su za korona virus i shvatili da zbog njegove pojave neko vrijeme neće smjeti da prodaju na buvljaku kao ni da sakupljaju sekundarne sirovne, iako od toga žive.
Sekundarne sirovine koje se nalaze u Hadžerinom domu (Foto: Violeta Hajrizaj)
„Od nadležnih institucija nam se niko nije obratio i ponudio bilo kakvu pomoć. Ni nama a ni ostalima koji se nalaze u ovom naselju, iako većina živi u još gorim uslovima“, kazala je Hađžera.
Nažalost u njihovom domu nema vode, pa idu kod komšije i napune bidone i flaše vodom. I tako iz dana u dan. Vodu koju uzimaju moraju da “po pola” plate sa komšijom koji im dozvoljava da pune vodu kod njega.
Voda u Hadžerinom domu (Foto: Violeta Hajrizaj)
„Svi smo svijesni toga da moramo da provodimo higijenu i prije nego se pojavio virus, ali je to sada još zahtjevnije. Poslije svakog dodira nečega ruke moraju da se operu toplom vodom a dok se meni zagrije voda možda on dira i lice oči i nešto po kući što predstavlja rizik“, dodaje ona.
Voda u Hadžerinom domu (Foto: Violeta Hajrizaj)