Ko agor 18. thaj početkom 19. vijeko, britansko sastarno Bendžamin Raš thaj Tomas Troter, ko angluno drom aani medicina, detaljno mothode sar o yavisnost sar nasvalipe.

Kana si o pućipe ko mentalno sastipe e ternengo si o fakti kaj najlen dostupno servisora save trubun len a kola save si akana naj “responsive” odnosno ni den dževapo lenđe thaj lenge trubujutnipaske.  So znaćil kova, na primer ane sikakvne siamen psihološko pedagoško službe save si but važno e sikavaće, edukacijsko sistemese, a majvažno e ternenge thaj gole čhavorenđe save po vakti provodin ane sikavne. Kola pedagoško službe pebibax ćeren an kofar uslovora kaj len o sistemi irisarol ane disave droma save ni ćhon sama ko mentalno sastipe čhavorenge thaj ternenge. Sar me dikhav kola službe von trubun te aven o than kaj e terne thaj e čhavore šajin te aven ako haćardon bilaćhe, ako daran, ako silen khaj izazovi, ako ni resen e resipa save mange, ako silen khaj problemi ćhere, kova si o than kaj e terni persona trubul te avol thaj te ćerol lafi e stručno manušenca.

Eke sa kolen save dikhen kava video pućav da li amen siamen kofar pedagoško psihološko službe ane sikavne? Me čače gođinav kaj ane kola službe ćeren bući stručno manuša save đanen so si lenđi bući thaj kova ni naj problemi, nego kote o sistemi ćhuta len agja kaj lenđi uloga naj pinđardi sar trubulpe.

E dujto but važno bući si koja razlika ane berša kana si e terne ko pućipe save najlen jekhutne pristupo ko servisora psihološko dendo dumese. So znaćil kova? Kola save silen 18 thaj majbut berš šajin te lent haj te aven len pašipe ko servisora psihološko službenge ano putardo sastipe, a kava kotor katar e 15 đi ko 18 berš naj vadži laćhe definime. Pe aver rig, o vakti sit e phena kaj i psihoterapija si trubujutni, a voj si but pućindi, thaj but e terne manuša naštin te pućinen agabor, naštin as e bare manuša save živin ane kafar standard dživdipasko te priuštin pese i psihološko terapija.

Kana si o pućipe ko mentalno sastipe e ternengo si o fakti kaj najlen dostupno servisora save trubun len a kola save si akana naj “responsive” odnosno ni den dževapo lenđe thaj lenge trubujutnipaske.  So znaćil kova, na primer ane sikakvne siamen psihološko pedagoško službe save si but važno e sikavaće, edukacijsko sistemese, a majvažno e ternenge thaj gole čhavorenđe save po vakti provodin ane sikavne. Kola pedagoško službe pebibax ćeren an kofar uslovora kaj len o sistemi irisarol ane disave droma save ni ćhon sama ko mentalno sastipe čhavorenge thaj ternenge.

Sar me dikhav kola službe von trubun te aven o than kaj e terne thaj e čhavore šajin te aven ako haćardon bilaćhe, ako daran, ako silen khaj izazovi, ako ni resen e resipa save mange, ako silen khaj problemi ćhere, kova si o than kaj e terni persona trubul te avol thaj te ćerol lafi e stručno manušenca.

Eke sa kolen save dikhen kava video pućav da li amen siamen kofar pedagoško psihološko službe ane sikavne? Me čače gođinav kaj ane kola službe ćeren bući stručno manuša save đanen so si lenđi bući thaj kova ni naj problemi, nego kote o sistemi ćhuta len agja kaj lenđi uloga naj pinđardi sar trubulpe.

Jelena Rakčević

Foto: ilustracija (freepik)

Akava artiklo ćerdilo ko rami e projekteso PRIME (Profesionalno, odgovoRno thaj Inkluzivno Mediumora) savo si finansijsko dumo del e Evropaći unija thaj kotor kofinansirisardo si katar o Ministeriumo putarde upravako, digitalno amalipe thaj medie Crna Gorako. Gindipe dende an kava artiklo isključivo si odgovornost PRIME redakcijako thaj ni mothon nužno gindipe e donatorengo.