Razno phuva silen aver iskustva kana si I droga ko pućipe. Dissave lender terne ani lumija si majbari populacia thaj olen si gati 2 milijarde. Ako dikha ki evropa o numero e ternengo sarsavo berš peravol thaj majcikno si. Sose si agja? 52 milionija save si 9,5 odsto Golese kaj si but sebepora, migracie, živdipasko standardi, stilo thaj sastipe ternengo, ali agja vi aver but sebepora save šajin te den kontribucia kaj e terne maj tena živin ani evropako kontinento. Te dikha ki Afrika ki 2018 berš kala izazovora save pe kava vakti egzistirinen ani lumija. Kaka si kidavno momenti kana amen, posebno ani Evropa kaj nalazipe vi I
Crna Gora, trubu te investirina ane terne thaj te aćhava bute e problemora savenca von astardon.
Save si kola than ape save tumen đan? Kala sen tumen, thaj akana crton tumen ako maškar kale lilesko. Sa so ćha ano lil si but porealno se kana samo vaćara golese kaj amen sam vizuelno manuša thaj ke amende pe but diferentno riga den e informacie. Agja si važno sin a samo te ašuna thj dikha nego vi te haćara thaj kova te ulava averenca. Hajde te probina kala vježbasa, te crto amen ano maškar kale lilesko thaj te ćera sar oznake simblenca so si amenđe majdur a so siamenđe majpaše. Ko si kola kaj denamen dumo, kaste đ ate ćera lafi, kaj roda informacie, sar te potrudisara amen te pomožisara korkori amen te ane disave situacie, posebno disave situacie save si amenđe pindžarde.
Vi jekh periodi bajrarimasko terne manušesko si adoloscencia, kana da ne jekh nevo vakti ane savo katar jekh laćho periodi ko 9, 10, 11 berš , kana sikadam disave vještine save sesa amenđe trubujutne ano dživdipe, aka sam tuj da ano vakti olujako thaj bura. Me ni mangav daravav te daden thaj e dejen kalesa, kava si jekh but laćho periodi savo sile disave izazovora kana sikava laćhe vještine save trubun amen te ikla anglal mamuj ki adoloscencia, but majbut uživiamenđe, thaj sam majbut svesno amender ko sam. Me kava vakti ni mangav samo te phenav kaj si katastrofa thaj te ašuđarav te nakhol, nego maka uživiv manđe ane late. Kova si sar te maretu naturasa.
Agjake o paj kaj perol ni trubul te aćhava jase te menjo lesko drom, nego te usmerile po laćho način.
Platzspitz Park u srcu Ciriha od 1980. so ćerde von, ćhute jekh preventivno programi ano državako niveli savesa ano lokalno niveli ćerdolape lafi e dadenca thaj dejenca thaj ande decizia jekh sikavni ten a ovel la samo jekh fudbalsko timo. Nego sarsavo ko mangol te lolpe sportesa šaji sarda te dol ano timo thaj te avol majbut timora na samo ano fudbal nego vi rukomet thaj aver.
Koteke sesa vi disave aver aktivitetija sar kaj si arto, kultura, thaj len ađive silen but laćhe rezultatore ane sarsave sportora. Ceknarde but o numero ternengo save len droga thaj kava si jekh katar e majlaćhe program savo vi amen trubu te lale ke amende.
„Four Pillars“ (Štar stuba) but droma e terne peren ano uticaj katar e aver manuša. Ke munri srednjo sikavni sasa but manuša save lenasa droga. Kola sesa uvek isto gripe save drogorinape thaj družinape. Gođinav kaj disave manuša ako haćarenpe đungalje thaj silen disavow problem von naštin te araćhen rešenje pe kova thaj maj loćhe si lenđe te našen katar o realnost thaj pokušin drogasa jasa alkoholesa.
Ane munri sikavni sesa kola manuša save družinape jekhutne thaj lenđe dada thaj e deja sesa ane slično funkcie. Ućardonape jekh averesa thaj vi ani srednjo sikavni. Sesa vi disave ćore save najsa len, kaj avena lenđe e manuša thaj dena len. Ama katar munr iskustvo ani srednjo sikavni kola so lena I drioga sesa e čhavore save sesa barvalje.
Me avilem, počmisardem te ćerav bući berš ano novembro thaj majbut se jekh berš semasa jekhutno psihijatri. Prevencia si but važno. Siamen jekh primero katar o Island but laćho savo kopirisaren vi aver države kaj sasa zloupotrebime but thaj barardo o numero e ternengo save drogirinape thaj disavow bilaćho ponašanje ternengo. So ćerde von, ćhute jekh preventivno programi ano državako niveli savesa ano lokalno niveli ćerdolape lafi e dadenca thaj dejenca thaj ande decizia jekh sikavni ten a ovel la samo jekh fudbalsko timo.
Nego sarsavo ko mangol te lolpe sportesa šaji sarda te dol ano timo thaj te avol majbut timora na samo ano fudbal nego vi rukomet thaj aver. Koteke sesa vi disave aver aktivitetija sar kaj si arto, kultura, thaj len ađive silen but laćhe rezultatore ane sarsave sportora. Ceknarde but o numero ternengo save len droga thaj kava si jekh katar e majlaćhe program savo vi amen trubu te lale ke amende. Može se i jedno i drugo. Jeftino je i efikasno. Zvuči kao čudo, ali to se može.
Jelena Rakčević
Foto: Pixabay
Akava artiklo ćerdilo ko rami e projekteso PRIME (Profesionalno, odgovoRno thaj Inkluzivno Mediumora) savo si finansijsko dumo del e Evropaći unija thaj kotor kofinansirisardo si katar o Ministeriumo putarde upravako, digitalno amalipe thaj medie Crna Gorako. Gindipe dende an kava artiklo isključivo si odgovornost PRIME redakcijako thaj ni mothon nužno gindipe e donatorengo.