“Mi smo, koliko ja znam, jedina zemlja u regionu u kojoj u parlamentu nema političkih predstavnika iz romske zajednice. Neophodno je da i mi, pogotovo mladi koji smo se obrazovali, uzmemo ućešče u političkom životu. Da se pitamo za odluke koje se donose za nas i u naše ime. Uvjeren sam da bi se stanje znatno poboljšalo ukoliko bismo imali naše predstavnike u poličkom životu, inkluzija bi tekla mnogo brže”, navodi Pajazitaj.
Dijamant Pajazitaj (24), završio srednju stručnu školu Sergije Stanić. U Podgoricu je došao 1999. godine, tokom ratnih dešavanja na Kosovu. Trenutno radi za međunarodnu njemačku organizaciju Help, kao socijalni saradnik u socijalnoj inkluziji Roma i Egipćana u oblasti socijalne zaštite. Još kao dvanestogodišnjak, Dijamant se posvetio aktivizmu. Za deset godina, kaže, sebe vidi kao ostvarenu osobu koja radi posao koji voli i koji će mu omogućiti dostojanstven život..
RomaNet: Je li teško raditi kao medijator?
Pajazitaj: Na početku je bilo teško jer nijesam imao iskustva iz te oblasti. Bilo je jako izazovno, jer nijesam imao dovoljno znanja, međutim, kako sam sada već tri godine angažovan mnogo je lakše nego na startu. Vremenom se da sve naučiti. A mnogo je lakše kada je neko voljan da vam pomogne. Zato se i ovim putem zahvaljujem kolegama iz Helpa na dosadašnjoj saradnji, posebno mojoj koordinatorki.
RomaNet: Zbog čega si odlučio da se baviš aktivizmom?
Pajazitaj: Ja sam kao dijete, sa svojih 12 godina išao na razne aktivnosti koje organizuju nevladine organizacije (ljetnji kampovi, igre bez granica) i to me privuklo. Nekako sam pronašao sebe u tome. Iskreno, na početku sam dolazio najviše zbog druženja. Išao sam na različite radionice i seminare ne samo u Podgorici već i u druge gradove u Crnoj Gori. Vremenom sam shvatio da kroz aktivnosti nekih nevladinih oorganizacija mogu da doprinosim i mojoj zajednici, posebno mojim vršnjacima.
Dijamant Pajazitaj, saradnik u socijalnoj inkluziji Roma i Egipćana u oblasti socijalne zaštite. (foto: Dijamant pajazitaj)
RomaNet: Kakvi su bili komentari u tvom okruženju?
Pajazitaj: Isprva su svi moji drugovi bili uključeni u neku organizaciju (radionice, seminari). Ali, kako je vrijeme proticalo dosta njih je odustalo, ne samo od te vrste aktivnosti već i uopšte od obrazovanja. Ja sam nastavio. Bilo je različitih komenatara od ljudi iz mog okruženja, ali ja sam odlučio da se ovim bavim. Bitno mi je da sam imao podršku moje porodice.
RomaNet: Prema tvom mišljenju, šta su najozbiljniji izazovi sa kojim se susrijeću mladi iz naše zajednice?
Pajazitaj: Iskreno, najveći problem sa kojim se mladi iz romske i egipćanske zajednice susrijeću je nezaposlenost. Takođe, neiformisanost mladih je veliki problem. Ima onih koji su uspjeli da nađu posao iako nijesu završili formalno obrazovanje, ali je veliki broj mladih koji su, zbog različitih razloga, bili prinuđeni da odustanu od obrazovanja. I sada im to predstavlja veliki problem.
RomaNet: Da li su obrazovanje i nezaposlenost, i šire gledano, najveći problemi romska zajednica u Crnoj Gori uopšteno?
Pajazitaj: Najveći problem je definitivno zapošljavanje. Pogotovo kada govorimo o raseljenim sa Kosova. Takođe, diskriminacija je i dalje veliki problem. Kroz svoj rad često slušam o situacijama u kojima su mojim sunarodnicima kršena njihova prava. I meni se dešavalo da čujem komentare na račun moje etničke pripadnosti ali, iskreno, ne pridajem veliki značaj tome.
Dijamant Pajazitaj, saradnik u socijalnoj inkluziji Roma i Egipćana u oblasti socijalne zaštite. (foto: Dijamant pajazitaj)
RomaNet: Da li vidiš pozitivni pomak kada je položaj romske zajednice u pitanju?
Pajazitaj: U odnosu na period od prije desetak godina, možemo reći da se dosta toga desilo i da je neosporno da ima pomaka. Činjenica je da se radi na socijalnoj inkluziji, pogotovo kada je stanovanje u pitanju. Na Koniku su izgrađene stambene jedinice i uslovi stanovanja raseljenih su sada znatno bolji. Ti ljudi konačno imaju normalan krov nad glavom.
Mišljenja sam da se prava Roma ne poštuju u onoj mjeri u kojoj bi trebalo. Dakle, ako je nešto zagarantovano onda to mora da se poštuje, da ne budu samo mrtva slova na papiru. Nezaposlenost je najveća kod romske i egipćanske populacije. Politička prava takođe. Mi smo, koliko ja znam, jedina zemlja u regionu u kojoj nema političkih predstavnika iz romske zajednice. Neophodno je da i mi, pogotovo mladi koji smo se obrazovali, uzmemo ućešče u političkom životu. Da se pitamo za odluke koje se donose za nas i u naše ime. Uvjeren sam da bi se stanje znatno poboljšalo ukoliko bismo imali naše predstavnike u poličkom životu, inkluzija bi tekla mnogo brže.
RomaNet: Koliko se stanje u Podgorici promijenilo kada je RE zajednica u pitanju?
Pajazitaj: Ja sam kao dijete od tri godine došao u Podgorici. Iskreno ne sjećam se tih dana ali, prema priči starijih, isprva je bilo katastrofalno. Iznenada smo se našli u jako teškoj situaciji. Međutim, kada bih bio u prilici da nešto mijenjam, kao mlada osoba u cilju boljeg položaja moje zajednice ima dosta toga. Radio bih na tome da mlade uključim u sve oblasti života, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje. Da se više vodi računa o boljoj nastavi i učenju, jer je to osnova za sve kasnije u životu. Nastojao bih da obrazovane iz romske i egipćanske zajednice uključim u lokalne i državne institucije.
RomaNet: Koji je tvoj životni moto?
Pajazitaj: Misli pozitivno i život će ti biti pozitivan.
RomaNet: Koja je tvoja preporuka mladima?
Pajazitaj: Moja preporuka mladima je da nikad ne odustanu od svojih snova i svojih ciljeva, da ne posustaju, bez obzira kakve prepreke im budu na putu. Ja sam primjer da je moguće da radimo ono što želimo, ako ne odustanemo. Mladi su bitni ne samo svojoj zajednici već generalno cijeloj Crnoj Gori. Pomažući romskoj zajednici, pomažu cijelom društvu. Tražite i borite se za svoja prava.