I aktivistkinja, Šejla Pepić, završisarda o Fakulteti političkih nauka – smjer socijalni rad, a ani organizacija Centar za romske inicijative (CRI) ćerol bući ani socijalno inkluzija romane zajednicake thaj marolpe te na djan terne bora e djuvljidjeja. Sagovornica ko podkast „Ternengo avazi“ si pozitivno primero aver Romnjenjge. Majbut si gordime kaj phirom sar piri dej kaj phirda, katar savi sila but dendo dumo.
Fakulteto političkih nauka losarda golese kaj mangla i profesija savasa ka pomozil pire zajednicake. Piro profesionalno drom nastavisarda bucasa ani organizacija Centro za romske inicijative.
„CRI si od 2011. bers aćhada 109 brakora. kola najsa samo ćheja kotee sasa vi ćhavre katar o efta berša, amen kova zabilježisardam“, objasnisarda holjarniko i Šejla.
Dikase kas naj kontakti ili informacije katar kava nasvalipe zavisnosti osim kola pogrešno informacie but phare sit e mothav lendje kaj amen ulava o pribori inekcienge ili aver zamjensko terapie ninaj pomozipe manusenge te drogirinpe.
„Numaj, agja siman prilika vi te dikhav manušen save ninaj len holavipe golese kaj najlen informiripe thaj ni naj lenge lache kana asunen kaj amen cera kava program”, izričita si i sagovornica PRIME redakcije.
Smatra da se sama romska zajednica osnažila, te da pripadnici zajednice shvataju koliko su u stvari maloljetnički ugovoreni brakovi opasni.
„Golese si vazno pravilno te cidonpe thaj te sortirinpe o medicinsko gunoj. Kava infektivno gunoj ćha ane specijalne vreće thaj ane kante save si bipharade telal kaj te šajin te ćhonpe kote sarsave materijale, predmetora thaj aver sadržaj, dukhavipe thaj aver gunoj. Kana si ko pucipe e suva thaj e špricora bezbjedno porazumilpe chudipe e gunojeso, pe suva ma te ćhonpe e kapice , ma ze ikaldon e suva katar e špricora thaj aver manipulacije suvasa”, phenol i Šejla.
„Sar jekh izduvno ventili e terne dikhen but sigate o alcohol thaj but averčhandune psihoaktivne supstance. Misline kaj o koristipe e supstancengo šajil te pomožil len ko ublažipe haćardimaso sar kaj si bipaćajpe, teskobe, but đungale gođimatar thaj aver save ćeren len zavisno. I gođi zuravol vi dji ke bišutne berša o drom ko eksperimentija drogenca šajol tea vol majšpejt katar e aver bare manuša fakulteti“, phenol i Šejla.
Amalikane aktivitetija e ternenge sesa ograničime o sebepi e pandemijako, jase čak vi sa aćhadine so sa but đungalje e ternenge. Socialna izolacija sar jekh mjera ko pandemijako vakti thaj o aćhadipe e programengo save sesa servisora ternenge šajin tea vol len but phare kratkoroćno thaj dugoročno efektora.
Ko gindipe pobuter stručnjakorenge save sesa zurarde e darasa katar I zaraza thaj vi đungalje socioekonomsko pozicia ternengi mothol amenge but jasno podloga ko poremećaj mentalno sastipasko ternengo jase rumipe kolenge kaj vec si rumime vi majbut.
„Dodatno opasnosti save cerdonpe katar o cidinipe gunojesko ane deponije thaj ke buci kana e manusa rucno sortirinlen asar opasno gunoj ke sastipane ustanoce“, phenol i Šejla.
Sagovornica PRIME redakcije barili pe dasa savasa djalasa ane seminarora thaj golese vi pomisarda te avol aktivistkinja.
Dikase kas naj kontakti ili informacije katar kava nasvalipe zavisnosti osim kola pogrešno informacie but phare sit e mothav lendje kaj amen ulava o pribori inekcienge ili aver zamjensko terapie ninaj pomozipe manusenge te drogirinpe“, objasnisarda i Šejla.
Šajilpe te zaključilpe kaj e problema gunojesa si vi kolenđe savenđe naj primarno te resin kola problema ali kava pucipe si amaro pucipe sa. E majčisto thaj majsasti phuv si neophodno sah te ceren buci lache.
Jasmina Beriša
Akava artiklo ćerdilo ko rami e projekteso PRIME (Profesionalno, odgovoRno thaj Inkluzivno Mediumora) savo si finansijsko dumo del e Evropaći unija thaj kotor kofinansirisardo si katar o Ministeriumo putarde upravako, digitalno amalipe thaj medie Crna Gorako. Gindipe dende an kava artiklo isključivo si odgovornost PRIME redakcijako thaj ni mothon nužno gindipe e donatorengo.