“Dživdipe pokhajdrom ćalavol, ali kova maripe si sastipei” – Petar Mamonov

Sasa man 16 berša thaj bešava sa duj majbare mandate amalenca. Jek crtosada trin linije ano CD-o. Me crtosardem o ilo, thaj dikshlem sar te pherav kova ilo. Crtosardem le sar puzla thaj sarsavi puzla sila lako kotor pe savo me osetima bilaćhe jase trubul man savjeto kanikastar jase bukvalno pomožipe. Ni đanav, ulavdem le pe but kotora, angluni si persona savaće paćav, ni trubuv te kamavla ama samo te paćav pe late.

E 20 beršenca Agja si, ni postojil bi vezako i muzikaći terapija ani psihologia golese, kova laćhe primetisardan. Te vaćara katar e emocie, različitosti, sar te pindžara amare emocie, sar te akharaljen, te ulava amari misao thaj emocia thaj kova si phadnlo ke amaro ponašanje. Agja kova preventivno kotor si, sar kaj i nauka phenol, rano iskustvo, džana kaj pe kova vakti si, sar kaj phena amen, i gođi e čhavorenđi sar glina, šajisara te oblikuira le. Golese si kola poruke ko vakti but but važno thaj kova rano poruke ćeren kola neironsko krugora kaj utičil ano bajraripe thaj ponašanje. Golese kova preventivno djelovanje si but važno, a napal vi e servisora thaj bajraripe e gođako ki psihoterapia thaj psihologesi ani sikavni. Te ćholpe majbaro akcenti ane kova kaj jek psihologo ani sikavni trubul te ćerol bući majbut e čhavorenca, te dol saveto vršnjačko grupe, a majcara koja bući lilenca, prepisivanje thaj aver.

dr Gabor Mate, phenol agja si, ni postojil bi vezako i muzikaći terapija ani psihologia golese, kova laćhe primetisardan. Te vaćara katar e emocie, različitosti, sar te pindžara amare emocie, sar te akharaljen, te ulava amari misao thaj emocia thaj kova si phadnlo ke amaro ponašanje. Agja kova preventivno kotor si, sar kaj i nauka phenol, rano iskustvo, džana kaj pe kova vakti si, sar kaj phena amen, i gođi e čhavorenđi sar glina, šajisara te oblikuira le. Golese si kola poruke ko vakti but but važno thaj kova rano poruke ćeren kola neironsko krugora kaj utičil ano bajraripe thaj ponašanje. Golese kova preventivno djelovanje si but važno, a napal vi e servisora thaj bajraripe e gođako ki psihoterapia thaj psihologesi ani sikavni. Te ćholpe majbaro akcenti ane kova kaj jek psihologo ani sikavni trubul te ćerol bući majbut e čhavorenca, te dol saveto vršnjačko grupe, a majcara koja bući lilenca, prepisivanje thaj aver.

Kana si o pućipe ko mentalno sastipe e ternengo si o fakti kaj najlen dostupno servisora save trubun len a kola save si akana naj “responsive” odnosno ni den dževapo lenđe thaj lenge trubujutnipaske.  So znaćil kova, na primer ane sikakvne siamen psihološko pedagoško službe save si but važno e sikavaće, edukacijsko sistemese, a majvažno e ternenge thaj gole čhavorenđe save po vakti provodin ane sikavne.

Kola pedagoško službe pebibax ćeren an kofar uslovora kaj len o sistemi irisarol ane disave droma save ni ćhon sama ko mentalno sastipe čhavorenge thaj ternenge. Sar me dikhav kola službe von trubun te aven o than kaj e terne thaj e čhavore šajin te aven ako haćardon bilaćhe, ako daran, ako silen khaj izazovi, ako ni resen e resipa save mange, ako silen khaj problemi ćhere, kova si o than kaj e terni persona trubul te avol thaj te ćerol lafi e stručno manušenca.

Eke sa kolen save dikhen kava video pućav da li amen siamen kofar pedagoško psihološko službe ane sikavne? Me čače gođinav kaj ane kola službe ćeren bući stručno manuša save đanen so si lenđi bući thaj kova ni naj problemi, nego kote o sistemi ćhuta len agja kaj lenđi uloga naj pinđardi sar trubulpe.

E dujto but važno bući si koja razlika ane berša kana si e terne ko pućipe save najlen jekhutne pristupo ko servisora psihološko dendo dumese. So znaćil kova? Kola save silen 18 thaj majbut berš šajin te lent haj te aven len pašipe ko servisora psihološko službenge ano putardo sastipe, a kava kotor katar e 15 đi ko 18 berš naj vadži laćhe definime. Pe aver rig, o vakti sit e phena kaj i psihoterapija si trubujutni, a voj si but pućindi, thaj but e terne manuša naštin te pućinen agabor, naštin as e bare manuša save živin ane kafar standard dživdipasko te priuštin pese i psihološko terapija.

S.S.

Foto: ilustracija (freepik)

Akava artiklo ćerdilo ko rami e projekteso PRIME (Profesionalno, odgovoRno thaj Inkluzivno Mediumora) savo si finansijsko dumo del e Evropaći unija thaj kotor kofinansirisardo si katar o Ministeriumo putarde upravako, digitalno amalipe thaj medie Crna Gorako. Gindipe dende an kava artiklo isključivo si odgovornost PRIME redakcijako thaj ni mothon nužno gindipe e donatorengo.