O Aušvic si jekh simbolo katar e majbare džungalimata ani istorija manušenđi. Jekh than kaj mulje but manuša, kaj sasa patnja thaj dukh. Vi ako katar o Holokausto vaćarolpe, sićolpe thaj ićarolpe ani gođi, o romengo stradanje – o Samudaripen – beršenca palal aćhilo ano bistartipe thaj ani margina.

Elvis Beriša, direktoro e ternengi romane organizaciake Phiren Amenca, phenol kaj i romani istorija posebno ko Dujto themesko maripe, but vakti sasa mukljini ani margina.

„Te dikhlam i istorija, posebno ko Dujto themesko maripe, o mudardipe e Romengo but vakti najsa ljipardo thaj aćhilo ke margine. Ane škole sićija i istorija katar e but aver manuša, ali i romani istorija ni ljipardolpe khatinde. Agja bistardolpe o ićaripe ani gođi sa o dukhadipe, ali vi i kontribucia e Romenđi ani istorija thaj i kultura evropaći“, phenda o Elvis Beriša.

Đi kaj katar o Samudaripe Romengo ni sićolpe ano sistemo sikljovmasko i Terni romenđi organizacia „Phiren Amenca“ beršenca palal arakhol i kultura ma te bistrdolpe akava. Sar jekhutni organizacia ani Crna Gora savi ćerol bući ki akaja tema, Phiren Amenca dol šajipe e terne Romenđe te pinđaren piri istoria savi beršenca palal sasa mukljini pi rig thaj garavdini.

„Sarsavo berš inđara e ternen ani Poljska ko rami e programesko savo akhardol “Dikh he na bistar”. E terne silen šajipe te vizitin e memorijalno centrora thaj te sikaven katar o Romengo samudardipe. Kaja si but zurali eksperienca savi e ternenđe pomožil te ljen kan (te svatin) majlaćhe piri istorija, ali vi o važnost e marimasko mamuj i diskriminacija ađive“, phenda o Beriša.

Kaj si but zurali eksperienca phenen vi e participantora e programese Dikh he na bistar.

„Me nikana anglal ni ašundem katar akava than – ni ani sikavdi, ni katar mo dad thaj mi dej. Kana đelam okoring, misliv kaj sama angluni grupa Romenđi katar i Crna Gora savo vizitisarda o Aušvic“, vaćarda o Sebastijan Baftijari.

„ Kana dama guđi ke kava than haćarav man bibahtalo thaj osjetiv baro odgovornost. Kova naj samo jek posjeta ano Aušvic samo te phira thaj te bistra nego jekh prava dukhamlji istina katar mo narodi“, phenol jekh katar e participantora, Sebastijan Bajra.

Majcara 500 milje Roma si mudarde ko Dujto themesko maripe. Ane Aušvic, osim kaj mudarde e Romen, von mulje vi katar o tifuso, bokh, thaj bi laćhi higijena.

„Von najsaljen alav. Saljen jekh znak – ‘Z’, so ano njemački značil ‘Zigeuner’, thaj jekh broj. Kova sasa manđe but pharo te svativ – sose e manuša najsaljen alav, nego samo broj. Napal, angluno hovi, kana semasa ano Aušvic, kana dikhljem disave buća katar e ćhavre, ni ćaladema gja but ano ilo, sode ćaladema dujto hovi kana semasa, sose sama jek ćhori. Napal kana dikhe disave cikne, patike ja papuće, dikhe si jekh jek naj, dikhe sae cikne numre si, najće svejedno. Našti ćere khanći, osim, te rove. Avol manđe cara đungalje te vaćarav, ali ćholće inato . Sose baš von? Sose baš e Romenđe ćerde kagjate. “, dolpe gođi o Baftijari.

Kova so dikhle e terne ano Aušvic ninaj samo dumutnipe – kova si sikljovipe savorenđe amenđe ani Crna Gora save našti sikavala. Kava potvrdisarde vi e dizutne save dinde dževapo pe amaro phućipe so đanen katar i romani istoria. But đene vaćrde kaj niđanen khanći katar i romani istoria.

Godoljese trubulpe te sikavolpe katar i edukacia – te sikavolpe i romani istoria ane lila ki sikavdi.

,,Vi kaj o Evropako konsilo phenol kaj i romani istorija trubul te sikavdol ani sikavni, ani Crna Gora kaja tema ni sikljol vadži. Me gindiv-misliv kaj i romani istoria trubul te arakhol piro than ki edukacija, golese kaj o džanglipe šaj anol jekh baro paćivalipe-respekto thaj jekhutno čačipe“, vaćarda o Elvis Beriša, direktoro NVO Phiren Amenca.

Phušlam e Departmano sikavdimako ani Crna Gora sar šaj te sikavolpe i romani istoria ano sistemo sikavdimaso, ali o dževapo ni bićhalde. Đikaj e institucie ni vaćaren, e terne šajin te sikaven katar e romsneo Samudaripen samo katar o programo „Dikh hem na bistar“, savese trubul te dol finansijsko dumo i država.

„Duj berša sas amen dendo dumo katar o Ministeriumo manušengo thaj minoritnikane hakaja, ali napal goda o dumo aćhilo. Me gindiv kaj i država trubul te dikhol važnost e akala programeski thaj te den sistematsko dumo”, phenda o Beriša.

O ićaripe ani gođi ni tromal te zavisil katar jekh manuš thaj lesko entuzijazmo. E institucie trubun te ćeren bući thaj te den šajipe e romane istorijaće te sikavolpe ane sikavde. Sose, đi ni motholpe o čačipe dumutnipasko – naštil avol čačipe ađive.

Majbut dikhen ano linko: https://youtu.be/wWLkbAWViXQ?si=e9TH-2julX0qZbNN